Holandska srednja škola - igre bez granica (II deo)

Godinama slušamo kako osnovne škole na Zapadu karakteriše opuštenost, kako su produženo zabavište i da nema ni približno bubanja kao što je to slučaj u Srbiji ili na Balkanu. I recimo da je povšrno gledano i slušano to tačno, naročito ako neko po zadatku zaluta u neku od škola sa već uokvirenim klišeom i sa namerom da napiše lako čitku i pitku, a vrlo površnu analizu. I onda dobijemo pogrešnu sliku, kako je tamo negde mnogo lakše, a naravno i bolje. A onda se nameće i to jednostavno i logično pitanje, a zašto onda mi biramo teže?
Dakle, da li je to tamo, baš lakše i iz pozicije predavača, a i iz optike roditelja? Decu ovaj put neću da pitam za mišljenje. 
Otuda i uvek nametnuta dilema  tamo vs ovde. Vrlo često čujem pitanje "kad bi neko uporedio neke druge obrazovne sisteme sa našim". Osim toga što čovek mora da ima i jedno i drugo iskustvo, mora i neki drugi sistem da prati, da prelista dečje knjige, da razgovara sa učiteljima i nastavnicima i na karaju da redovno komunicira i analizira sistem i sa svojom decom da bi mogao da ima jednu širu i realnu sliku.

Jednom rečju osnovna škola do V razreda jeste u neku ruku "zabavište" u poređenju sa školom u Srbiji u kojoj se neguju na prvi pogled "samo" intelektualne sposobnosti. U osnovnoj školi jedan komplet knjiga koristi četvoro dece i samo i iskljuičivo u školi. Velika važnost se poklanja svakodnevnom proširivanju vokabulara i čitanju sa razumevanjem,  obrađivanjem nepoznatih tekstovi raznih tematika od literarnih do informativnih u skladu sa uzrastom. 
Sigurno se pitate kako i odakle nepoznati tekstovi? 
Škola se pretplati i dobija jednom sedmično aktuelne novosti obrađene u tekstu sa istom tematikom prilagođeno svakom uzrastu i nivou kao i primenu, odnosno multidisciplinarnost. Osim toga deca često drže prezentacije/predavanja ( prvo uz pomoć power pointa, potom prezzi-ja, a zatim samostalno ručno rađena predavanja na velikim kartonskim panoima). U početku su to predavanja na temu po slobodnom izboru u II razredu osnovne škole, neobavezno i ne svi, već ona deca koja se usuđuju, u početku to rade sami, potom po dvoje, birajući s kim će da drže predavanje, a kasnije učitelj određuje parove ko će s kim držati predavanje. Od samog početka vremenski su ograničeni koliko treba da traje predavanje, a kasnije i brojem rečenica, pa potom i broja reči. U početku se ne ocenjuju, kasnije dobijaju zajednicku ocenu kad rade u paru, a potom svako svoju ocenu. Znači uče se da budu tačni, jasni i precizni, ali i da zajednički sarađuju i koordiniraju u izlaganju. Deca dobijaju formular sa pitanjima u kojima daju analizu dečjih izlaganja-predavanja i naravno ocenjuju, što svakako radi i učitelj. Najviša i najniža dečja ocena se odbacuju, a ostatak uglavnom ne odstupa značajno od ocene učitelja. Predavanja se pripremaju isključivo u školi u najranijem uzrastu pod kontrolom, nadzorom i uz konsultacije sa učiteljem, kasnije ko ne zavrsi u školi dovršava kod kuce. Dakle apsolutno se sve uči u školi i nema pripreme za čas unapred. Akcenat je  na razvoju verbalne inteligencije i razumevanja, a samim tim što je dete bolje u tim veštinama stiče bolje predispozicije za dalje osvajanje i usvajanje znanja, a to podrazumeva naravno samo po sebi i veće samopouzdanje. To je osnova i suština osnovne škole.

Srednja škola je podeljena na niže i više razrede i u zavisnosti od novoa traje 4-6 godina. Šira podela obuhvata 8 nivoa a uža 3: 
– VMBO (4 godine) su uglavnom stručne skole
– HAVO (5 godina) je profil namenjen onima koji dalje školovanje mogu da nastave na nekoj od viših škola
– VWO-Gimnazija (6 godina) pruža mogućnost daljeg školovanja na fakultetima

Samo upisivanje nije garancija da će taj nivo-profil biti zadržan i završen. U zavisnosti od uspeha u toku školovanja moguće je sa VMBO-a stići i do VWO-a, a i obrnuto što se i dešava u oko 20% slučajeva. Osim mogućnosti “padanja” na niži nivo, u slučaju lošeg uspeha (a uslovi su jasno definisani) srednjoškolici moraju ponavljati razred što se dešava u 6% slučajeva bez obzira na nivo.
Loš uspeh u 60% slučajeva ne znači loš đak.  

Zadnje dve godine osnovne škole (VII i VIII grupa odnosno V i VI razred) obrazovanje počinje sve više da liči na klasično. Srednja škola, a pre svega najviši nivo je već nešto sasvim drugo i nemerljiva je sa našom srednjom školom kako po obimu, tako i po zahtevima i  multidisciplinarnosti, a posebno po sistemu ocenjivanja. I podjednako je važno i potrebno kako bubanje tako i primena, zaključivanje, opserviranje, redeniranje i konkludiranje.
Knjige su besplaten i svako dete ima napokon svoj komplet.

Recimo izdvojiću par detalja koji upućuju na drastične razlike....
⦁    U Srbiji deca iz matematike u V razredu rade skoro pola godine Veneove dijagrame. U Holandiji se Venovim dijagramima i Paskalovom trouglu posveti jedan cas u III srednje ( prevedeno na uzrast dece u Srbiji to je I srednje ) uradi se desetak zadataka i nastavnik napomene da to neće biti na testu, jer je naravno isuviše jednostavno. Ali zato se u uzrastu od 11/12 godina počinje sa proporcijama i procentima na kojima se maksimalno insistira i koji su neophodni i u osnovi svega. Pa tako postoji i poseban predmet algebra koji imaju sva deca, svih uzrasta i svih nivoa do završetka školovanja. Osim toga kroz zadatke deca se upoznaju sa osnovnim ekonomskim terminima kao što su troškovi, zarada, dobit i prodaja.

Primer zadatka:
Troškovi kupovine sadnica jabuke su 34 000 € . Troškovi branja su 5450€ a prevoza 1550€ . Koliki su ukupni troškovi?
Ako je prodaja roda jabuke 50 000 € izračunaj kolika je zarada? Koji procenat je ostvarena dobit?

⦁    Rimski brojevi se uče u više navrata iz istorije mnogo kasnije nego u Srbiji i nema višečasovne posvećenosti iz matematike kao što je to slučaj u Srbiji.

⦁    Literarni sastavi se ne pišu u I razredu osnovne, a ni u V, deca pišu priče i bajke, dakle isključivo im je “dozvoljeno” da koriste fantaziju i maštu i uz to  ide obavezna ilustracija i crtez.

Iz svega navedenog proizilazi: 

⦁    Prvo i osnovno naš srpski program je iz holandske optike pre svega neprimeren uzrastu, gubi se mnogo vremena i zahteva se i insistira na stvarima kad velika većina dece nije spreman ni zrela za to. U tom slučaju za mnoge će biti potrebno premeniti šablone da bi se shvatila materija, a ne logika.

⦁    Druga mana je što naše knjige i programi nisu tako pisani da povezuju gradivo, nije dakle zastupljena nadgradnja i multidisciplinarnost.

* Primeri:
Ovde će deca na času maternjeg jezika čitati neki informativno-novinski članak iz knjige o na primer porastu gojazne dece u kojem se piše između ostalog i o poremećajima metabolizma i nekim mogućim uzrocima nastanka, a cilj časa je da pronadju reči sa njima nepoznatim značenjem, a već sledeće nedelje će raditi iz biologije o oraganima za varenje i metabolizmu.

U IV srednje (15-16 godina) iz predmeta engleski jezik i literatura analizira se i diskutuje na času mesec dana skoro svaki čas ( 15 minuta od trajanja časa  ) "Animal farm". Suvišno je naglašavati koje sve klasične predmete "pokriva" ta analiza. A onda se po završetku čitanja knjige radi test analiza za ocenu.

Učenju stranih jezika se poklanja inače velika pažnja. Deca koja se nalaze u najvišem nivou uglavnom iz srednje škole izlaze sa sertifikatima CAO i najmanje B2 iz nemačkog. Priprema i polaganje se vrši u okviru redovne nastave, bez ikakve potrebe za extra privatnim časovima. Osim knjiga dobijaju i časopise WaspReporter za engleski i Fluter za nemački iz kojih se vrši redovna analiza raznih tekstova, od žute štampe do naučnih tekstova. Obavezna je i lektira pa se tako na pr. obavezno čita knjiga Tales of Mystery&Imagination ( Edgar Allan Poe ) i flim koji ide uz knjigu "The Raven", a potom test analiza.

Iz maternjeg jezika u uzrastu 16-17 godina bez obzira na izabrani profil pišu se argumentovani eseji i kolumne nekad po slobodnom izboru, a nekad na zadatu temu uz obavezno naznačene i napisane izvore informacija.   

Svaki treći zadatak iz matematike od I razreda srednje je ekonomske prirode sa kratkim istorijatom kroz vreme, ali ne retko ima i zadataka vezanih za biologiju.

Ogledni časovi iz hemije su vrlo često iskorišćen za pravljenje kozmetičkih preparata.

To su sve nijanse multidisciplinarnosti i zavise od nivoa u kom je dete i naravno od škole i pristupa. U takvoj školi ne postoje sve petice, već srednja ocena nijansirarana u skali od 1-10 sa svim svojim nijansama 2,3 - 5,4  - 7,3 - 8,2 i testovi sa težinama u skali od (1-6). U takvoj skoli je obavezna reprodukcija, ali se iznad svega ceni, vrednuje i ocenjuje primena i logičko redeniranje.

Ocenjivanje:
Ocena iz testa reprodukcije (bazni test) ima nivo tezine 1 ređe 2, a ocena iz primene ima  težinu 3, a ređe 5 ili 6 . Šta to znači? S obzirom da je zaključna ocena iz nekog predmeta srednja ocena, to znači da se ocena težine 3 tri puta računa. Primer: 9 ( težina 1) ; 6,5 ( težina  3 ) ; 5,7 ( težina  6 ). Srednja ocena je 9+3x6,5+6x5,7= 62,7/10= 6,3 a ne 7,1 ili po slobodnoj proceni kako kome nekom 7,5 a nekom 8,5. 
Ocene se upisuju u elektronski dnevnik koji izracunava prosek. 

Primer elektronskog dnevnika je u prilogu


 

Uporedno to izgleda ovako ( podaci  za Srbiju nisu dostupni, ali jesu za Hrvatsku )

Izvor:
https://www.nuffic.nl/documents/234/cijfervergelijking-examencijfers.pdf



Ali nije ni takav pristup i princip rada za svakog, a u takvom sistemu nemoguće je imati “sve petice”.
Najbolji đaci u generaciji, što nikako nije masovna pojava, mogu se na prste jedne ruke prebrojati postigli su jedan od izuzetnih proseka, cum laude (prosek 8), magna cum laude (prosek 8,5) a retko i summa cum laude (prosek 9).


Predmeti i broj casova u III razredu srednje škole (uzrast 14 godina)
* matematika 3 časa
* maternji jezik 3 časa
* engleski jezik 4  časa
* nemački jezik 3  časa
* francuski jezik 2 časa
* algebra 1 čas
* fizika 2 časa
* hemija 2 časa
* istorija 3 časa
* geografija 2 časa
* ekonomija 1 čas
* biologija 1 čas
* fizičko 2 časa
* filozofija 1 čas
* blok nastava ( muzika 1 čas, vajarstvo 1 čas, slikarstvo 1 čas )  
Ovaj raspored zahteva boravak u skoli od 8:15 – 15:00

U I I II srednje deca imaju  2 časa biologije, 3 fizickog, a nemaju ekonomiju i filozofiju.
Od IV srednje (15-16 godina) svako bira svoj profil, pa samim tim svako dete ima svoj raspored.
Novi opšti predmeti su kultura i društvo.
Dešava se da u toku nedelje većina dece ima i pauzu u rasporedu, pa sami biraju da li će je provesti u lokalu za učenje ili u holu za druženje. 

Garnitura nastavnika se po nekom nepisanom pravilu menja skoro svake godine. Za 6 godina boravka u srednjoj školi obično svakom detetu sleduje najmanje 5 različitih nastavnika matematike, engleskog ili maternjeg jezika. Nisam sigurna, ali nekako mi se čini da bi to bilo nešto negativno iz optike balkanskih roditelja, ne znam kako je opšte mišljenje ovde, ali meni kao roditelju, a i iz iskustva moje dece zvuči izvrsno. Nova ličnost, nove metode, novi način prezentovanja, nova komunikacija....jednostavno uvek nešto novo i iskustvo više. A i mnogo bolje za zdravu konkurenciju između nastavnika. Ili jednostavno rečeno..."ajde pa se usudi da budeš loš nastavnik". 

I još nešto veoma značajno no ne i uvek izvodljivo, a sa pozitivnim efektom za sve i za đake i za nastavnike a i za roditelje, a ne zahteva extra uloženi rad nastavnika. Nastavnici imaju poseban vidi kordinacije i uzajamne kontrole kroz zdravu konkurenciju.
Primer: Slučaj da dva odeljenja istog razreda kojima predaju različiti nastavnici a čas matematike oba odeljenja po rasporedu imaju jednom sedmično u isto vreme. Nastavnici taj čas rezervišu za kontrolni. U tom slučaju svaki nastavnika sastavi po 3 zadataka i deca iz oba odeljenja rade isti test u isto vreme, a onda nastavnici pregladaju testove odeljenju kojem ne predaju.
Školi je u interesu da deca na završnom državnom testu sa rezultatima što bolje i sebe i školu reperezentuju, pa im je na prvom mestu uz znanje i realno ocenjivanje.
Letnji školski raspust traje 6 nedelja. Deca inače provode više vremena u školi, raspored i fond časova je veći nego na Balkanu, jer i nastavnici su ljudi koji imaju pravo na izostanak, a školska godina se za njih završava onog dana kad ispune fond časova.

Lista svih razlika je poduža, ali sigurno je na vrhu liste najznačajnije upravo ocenjivanje, odnosno realno ocenjivanje. U jednom realnom sistemu ocenjivanja odlikaši se sigurno bave naučnim radom, a za vrlo dobre su rezervisana mesta za lidere.   

I ono što je sigurno, dobro obrazovanje ne pojedinca već jednog naroda bi trebalo biti osnovni temelj svakog društva i sistema, i kad je obrazovanje u pitanju tu ne bi smelo biti podela, to bi uvek moralo biti nacionalno pitanje i podrazumevati nacionalno jedinstvo. Samo na taj način mogu se stvoriti uslovi za suma cum laude jednog naroda.
 

Zanimljiva matematika

Na Zemlji živi skoro 1 milion vrsta životinja.

U tabeli je data podela po klasama u procentima.

A u cirkularnim dijagramima podklase.

a)  Ana tvrdi da 2,5% svih životinja na Zemlji čine ribe. Zašto je to pogrešna tvrdnja?

b)  Koliko vrsta riba imamo?

c)  Izračunaj broj vrsta tvrdokrilaca?

d)  Izračunaj broj vrsta drozofila (vinskih mušica)?

e)  Da li je više vrsta muva letilica (osolikih muva) ili sisara?

f)  Postoji 9600 vrsta mrava i to je 8% opnokrilaca. 
Koji procenat u kružnom dijagramu mora stajati za opnokrilce?        

                                  Podela životinjskih vrsta

Klasa	Procenti (%)
Insekti	76,00%
Ptice	1,00%
Reptili i amfibije	1,00%
Ribe	2,50%
Mekušci	12,50%
Sisari	0,50%
Ostali	6,50%

Digitalno vs klasično obrazovanje

Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili.

I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u obrazovanju. Digitalne table, laptopovi, kompjuteri, tableti i digitalni materijali često su prisutni u učionicama, ali statistike i realnost nas već opominju i govore da oduševljenje i euforiju po pitanju digitalizacije treba obuzdati i da treba biti više obazriv kad je u pitanju implementacija digitalnih uređaja u obrazovanju. Većina škola  digitalne uređaje i materijale ne bi trebala da koristi kao osnovno sredstvo, već kao nužno pomoćno sredstvo. Digitalni nastavni materijal imaju mnoge prednosti, ali i svoje velike nedostatke. Stoga uvek mora postojati kontrola i balans između digitalnih i klasičnih materijala. Ma koliko bili neophodni u današnjim vremenima s digitalnim materijalima se mora biti oprezan i uvek bi trebali biti dozirani.

  

Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.

Neke od značajnih prednosti na kojima treba insistirati bile bi:

• Korištenje digitalnih nastavnih materijala, putem raznih obrazovnih aplikacija, priprema učenike za digitalno doba.

• Digitalne lekcije su aktuelnije od lekcija iz knjige koje mogu biti stare i nekoliko godina.

• U toku digitalne lekcije-predavanja moguća je veća interakcija.

• Učenici lakše proveravaju da li su tačno odgovorili na pitanja.

• Uz digitalne nastavne materijale, lako je moguće koristiti slike i filmove što pruža više raznolikosti u kurikulumu.

• Na internetu postoji mnogo informacija. Veoma je važno učenike naučiti koje su informacije pouzdane, a koje nisu. Zvuči jednostavno, ali nije. Na prvi klik se uglavnom ne dobijaju detaljne a ni pouzdane informacije.

• S digitalnim nastavnim materijalima deca se mogu motivisati da uče kroz igru (gamifikacija), jer su u skladu sa današnjom percepcijom učenika i učenje čini zabavnijim .

• Sve je dostupno u cloudu, pa se ništa ne može izgubiti i zaboraviti. 
• Korišćenjem klasične metode van clouda predavač ima veću kontrolu nad lekcijom. Ne zavisi od WiFi-ja i eventualno loše veze da ne možete otvoriti web stranicu koja je ključna za uputstva i smernice. Predavač je apsolutni gospodar svoje lekcije i ima bolji uvid i pregled šta učenici rade, a to pruža opšti mir.

Ali ne smemo zaboraviti i na mane, odnosno ono što svakako treba izbegavati ili dozirati:

• Priprema digitalnih lekcija traje duže nego klasična priprema, jer predavač uvek mora pratiti i prelaziti na nove alate i aplikacije.

• Informacije se bolje obrađuju ako se čitaju sa papira umjesto sa ekrana.

• Bolje se uči pisanjem iz beleški, nego tipkanjem.

• Kao predavač zavisni ste o internetu koji je obično u školama često spor što utiče na kvalitet predavanja i korišćenje.

• Nedovoljan broj softvera za kontrolu otvorenih pitanja ograničava mogućnost digitalnog proveravanja učenika.     

Savremena nastava svakako treba da bude kombinacija pasivnih i aktivnih metoda učenja u kojima klasična nastava mora ustupiti deo digitalnoj po meri i u skladu sa vremenom.

Onako usput....

                                                                            

                                                                             ALI,

Svako polazi od sebe i nekog svog etalona iz okruženja. Sama veština sticanja znanja bez negovanja veštine komunikacije, socijalizacije i prilagođavanja i nije nešto. Uostalon to što svi izmisljaju i umišljaju da su im deca najbolja ne znači da je to tačno. Najbolji nikad to ne ističu, to svi vide. A prosečnih je široka lepeza....sreća u životu ide uz hrabe, a ne uz pametne i znanje. Biti opušten i slediti sebe najveća je veština u današnjim vremenima.

"Nekad" vs "Sad"

                                                                               VS

 

Piramida učenja - Balesova piramida stope zadržavanja znanja

Nakon dve nedelje sećamo se na primer 10% onog što smo pročitali, a 75% onog što smo praktično primenili. 

Zato uči, i pasivno i aktivno da bi mogao da deliš iskustvo. 

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari

Svi smo mi vlasnici bar jednog iritantnog tinejdžera s kojim ponekad teško izlazimo na kraj. A oni, brutalni  kao nikad do sad sa svojih trinaest godina. To im je uglavnom dozvoljeno,  svuda i na svakom koraku. I naravno kao i uvek, sve znaju bolje od nas. Uglavnom potvrdu za to imaju i od mainstream medija. I kako onda da im pomognemo u odrastanju, kako da odaberu pravi put, kako da se ne izgube u nekom kružnom toku  i kako da nama olakšamo to danas tako teško roditeljstvo, kad nam nedostaje podrška sistema.  

Ja sam se nekako stalno nadala da će biti neka viša sila koja će mi pomoći da "upropastim" dete onako po starinski. I gle čuda, stvarno mi se sreća osmehnula jednog dana.

Kao i svaki roditelj i ja sam uvek imala razlog za neku brigu i strepnju. Svim roditeljima je jedan od najtežih prelaza prelazak deteta iz osnovne u srednju školu.  Neke stvari ne možemo promeniti u životu, nekim se nenadamo,  na neke nismo spremni, a neke potajno priželjkujemo.  Kakvo je moje dete, kakav je sastav odeljenja, kako se uklapa?  To su u danasnjim vremenima glavna pitanja. A meni je nekako zapala jedna od najgorih opcija ....Uklopila se savršeno u sastav kakav retko koji nastavnik može poželeti, zaključujem iz njenih prvih utisaka nakon par meseci. Šta god da kazem, ona ne čuje. Najbolje da ćutim i nadam se. Verujem u čuda.

Sa polaskom u srednju školu, roditelji su dobili još jednu zabavu. Digitalni dnevnik.  Sve na jednom mestu....od ocena, preko domaćih, rasporeda časova, testova, pa sve do izostanaka. Kao i svaka igrica...na početku vrlo zarazna.

Tako sam jednog dana stigla u igrici i na viši nivo. Čini mi se da sam mu se tad obradovala više nego ijednom dotadašnjem osvojenom nivou. "Izbacivanje sa časa"....tako se govorilo u moje vreme. Danas bi rekli udaljavanje sa časa. 

Mislila sam da su takve stvari u savremenoj i naprednoj državi Holandiji davno iskorenjene, a ne sasvim obična svakodnevica. Niko mi nije rekao da to postoji kao opcija, doduše nisam se ni interesovala. Danas sve piše, tamo negde u nekoj digitalnoj mapi za koju uglavnom nemamo vremena ni da je otvorimo, a o čitanju da i ne govorimo.  Nisam stigla pošteno ni da se obradujem usledio je telefonski poziv iz škole (takva je kažu procedura).  Na sreću nisam bila iznenađena, jer sam notirano "isterivanje" sa časa upravo konstatovala, pre poziva iz škole, inače bi bilo "uh poziv iz škole....ne daj bože šta ti majka misli".    

Nastavnica geografije se predstavila i saopštila mi da moja ćerka nakon dve opomene na početku časa da odloži telefon i da čas počinje nije odreagovala i da je zajedno sa drugaricom udaljila sa časa. Hvala što ste me izvestili, bio je moj kratak odgovor.

Imala sam dovoljno vremena da razmislim dok ne dođem kući koji će sve njeni mogući odgovori biti. Nije bilo teško pogoditi. Uvek je to onaj prvi očekivani odgovor...."nisam samo ja koristila telefon u tom trenutku, skoro svi su koristili telefon",  ALI , to uvek bitno za njih ali .... "samo je nas dve udaljila sa časa". Polazim od toga da je to tačno, ali mi to uopšte nije razlog da pravdam moje dete, već joj kažem.  "Znam da je to tačno, ali znaš kako je nastavnica gledala. To se dešavalo, druge je isterivala, ali ovaj put si i ti kao i svi, a ona veruje da ti ne trebaš da budeš kao i oni, pa te je kaznila na ovaj način.  Nema veze, nije strašno ako se jednom desi, ali očekujem da se to više neće ponoviti."  Narednih dana dolazila je kući i svaki put prijavljivala da je nastavnica opet opominjala da priča, iako ona nije pričala već drugi.    

"I šta očekuješ od mene" - pitala sam je.

"Da mislim o njoj ono što i ti misliš??" 

"Vidiš da ti mama kaže, to što ona radi je uobičajena spontana ljudska reakcija i posledica onog što se desilo pre neki dan. Ti ne možeš da prihvatiš da te ona udaljila sa časa, a ona i dalje vidi ono što je videla pre neki dan.  Tvoje je da izdržiš još koji dan i pokušaš da bude pristojna sa maskom, a ne spontano brutalna sa prezirom na licu i to ce proći."

Nakon par dana bio je roditeljski i prilika za 7-minutni razgovor sa željenim nastavnikom. Priliku smo iskoristili. Od nastavnice ništa novo nismo čuli....ali kao da smo se dogovarale, ponovila je sve ono što sam ja već rakla. .... "Da i drugi su radili isto, ali ja to nisam očekivala od nje, zato sam je i izbacila sa časa. Verujem da njoj to moze pomoći."  Da potpuno vas razumem i obećavam da se to neće ponoviti, bio je moj odgovor.

Kasnije sam joj rekla kad je sve došlo na svoje mesto. "Vidiš ono što si uradila je super. Ne bi bilo lepo da si se u onom trenutku izdvojila od ostalih i bila "štreber", ali prosto mislim da pravi roditelj ne može i ne sme da reaguje drugačije. "
"Da mama to tek sad shvatam, i sad mi je čudno kako sam mogla da budem tako brutalna i deo takve mase."

Danas nakon 5 godina,  čini mi se da je to nešto najbolje što joj se moglo desiti u njenom đakovanju, a i meni jedno divno iskustvo. To valjda znaju samo oni koji su bili jednom u životu "isterivani" sa časa zbog neke obične sitnice, a krili od roditelja, jer ih je bila sramota.
I šta hoću da vam kažem ....  vremena su se promenila pa i neke izreke više ne važe. Danas možemo reći da genije uči na tuđim greškama, pametan na svojim, a budala nikad ne nauči. I naravno uvek postoje oni za koje ne postoji adekvatna kazna, ali ih aminovanje  razularenosti čini moćnim, moćnim bez znanja i vaspitanja,  spremnim da zauzmu naslovne stranice tabloida, zato je to isterivanje sa časa poželjno jednom u životu da se svakom desi, što pre, to bolje, jer od pametnog do budale danas nas deli samo korak.

A stara poslovica kaže .... što kod pametnog postigne razum, kod budale postignu batine.

Ne, neću vam reći da potpisujemo peticiju za uvođenje opcije "udaljavanje sa časa", već da vas opomenem da tretirate svoje dete kao pametno, dok još postoje kazne, kad su već batine zabranjene.