Zadatak za uzrast 11/12 godina - aktuelna tema - primena (multidisciplinarni)

Veštačka trava u Holandiji

Sve veci broj fudbalskih klubova u Holandiji igra na veštačkoj travi. U profesionalnom fudbalu 20 od 38 klubova ( na pr. ADO Den Haag, Sparta, FC Volendam, PEC Zwolle ) igra na veštačkoj travi. Međju amaterskim klubovima korišćenje veštačke trave je u posrastu. Od 2500 amaterskih klubova u Holandiji 58% igra na veštačkoj travi. Amaterski klubovi su podeljeni po provincijama. Na mapi su navedene provincije i procenat klubova koji imaju veštačku travu.

1) U kom gradu imate najveću šansu da igrate fudbal na veštačkoj travi?

    a. Breda      b. Haarlem      c. Amersfoort       d. Leiden

2) Koji je procent profesionalnih fudbalskih klubova koji igraju na veštačkoj travi?

3) Kako to da 58% amaterskih klubova u Holandiji igra na veštačkoj travi, iako se na mapi vidi da je procent mnogo veći u nekim provincijama?

https://www.nieuwsbegrip.nl/image/2016/12/13/nr1641opgc.pdf

PISA testiranje i finansijska pismenost

Zašto su prosečnom đaku na Balkanu teška pitanja iz finasija na pisa testiranju?  

Zato što se učenje procenata svodi na računanje koliko su se % smanjile pantalone prilikom pranja, a ne za koliko je procenata uvećana dobit i sl.

Procenti kao i njihova primena se na Zapadu uče od 11-te godine a primena u “finansijama” se može odmah videti kroz matematičke primere. 

Sa 10 godina to izgleda ovako 

a) Troškovi kupovine sadnica jabuke si 34 000 € . Troškovi branja i prevoza su 6000€ . Koliki su ukupni troškovi?

b) Ako je prodaja roda jabuke 50 000 € izračunaj kolika je zarada? Koji procenata je ostvarena dobit?

Dobit je = _______ a to je ________ %

                  40000

А sa 16 godina jedan običan lakši školski primer zadatka iz matematike (kombinacija procenata i linearne funkcije) izgleda ovako. 

Svako ko u Holandiji živi mora da plaća porez na primanja/dohodak. Postoje tri kategorije. I kategorija boks 1 (posao i stan) , II boks 2 ( značajan interes, dobit na berzi, dividenda i sl.) i III boks 3 (štednja i investiranje). U ovom zadatku date su tarife za boks 1, dakle radi se o porezu na primanja – posao i stan. Posmatramo tarife iz 2013. godine za populaciju stanovništva mlađu od 65 godina. Porez koji se plaća zaokružuje se na ceo iznos na nižu cifru.

U boksu 1 su 4 poreske osnovice. Pogledaj tabelu.

Poreska osnovica	Oprezovani prihod (boks 1)	Porezna stopa
I	do 19 645 €	37,00%
II i III	od 19 645 € do 55 991 €	42,00%
IV	Preko 55 991 €	…..

Ako zarađuješ 19 645 € godišnje plaćaš porez po poreskoj osnovici I . Taj iznos je 7268,65 €.

a) Prikazati računom da je to tačno.

Ako zarađuješ 25 000 € godišnje, za iznos od 19 645 € placa se porez od 37% a za ostatak 25 000-19 645 = 5355 € 42% porez.

Dakle ukupno u boksu 1

0,37x19 645 + 0,42x5355 = 9517,75 €

b) Gospodin Marko je u 2013. godini imao u boksu 1 oporeziva primanja 50 000 €.

Izračunati koliko je morao da plati porez.

c) Gospodja Ana morala je da plati u 2013 godini u boksu 1 tačno 18 000 € porez.

Izračunati kolika su bila njena oporeziva primanja.

Porodica Blum je imala u 2013. godini u boksu 1 oporeziva primanja 100 000 €. Za taj iznos morali su da plate 45 418,65 € porez.

Formula za porez B u € u 2013. godini u boksu 1 za poresku osnovicu 4 ima oblik B=ai+b, gde su i primanja iz boksa 1.

d) Napiši/kompletiraj formulu za B (odredi a i b)

e) Porodica Vos je morala da plati u 2013. godini u boksu 1 porez 60 000 €.

Izračunati kolika su bila oporeziva primanja ove porodice.

 

Holandsko osnovno obrazovanje - više od igre ( I deo )

Kako jedan roditelj sa Balkana doživljava obrazovni sistem u kome ima puno slobode, premalo krutosti, a previše pravila i normi?

Holandija, zemlja lala, vetrenjača, kiše, bicikleta i dece koja nemaju strah od škole. Sigurno ne do svoje 12. godine.
Kako jedan roditelj sa Balkana doživljava obrazovni sistem u kome ima puno slobode, premalo krutosti, a previše pravila i normi?
Izazov na koji se čovek ne može pripremiti. Spontano, radoznala kao i deca, postavljala sam kako sebi tako i na svakom koraku drugima pitanja “zašto” i tražila logične i realne odgovore. Dugo sam sumnjala, nosila u sebi uvek prikriveni strah i tražila odgovor na pitanje “dokle” i “šta posle”. I trebalo mi je puno vremena da ubedim sebe da je taj sistem možda i bolji. Dugih 10 godina. Svaki pokušaj da se u kratkim crtama izloži pregled holandskog osnovnog obrazovanja sa akcentom na predškolsko ne bi dao vernu sliku, pa neka realnija slika i razumevanje zahtevaju koji red više i malo pažnje za jednu jasniju i precizniju analizu, doduše roditeljsku, zasnovanu na ličnom iskustvu.

Ovo je samo moj lični doživljaj, moja hobby analiza, a  ne stručna analiza.
U osnovnu školu, odnosno predškolsko kreće se sa pune 4 godine. Svako dete ima samo svoj dan polaska u školu i nema akcenta na kolektivnoj pompi polaska u skolu, već na uklapanje u kolektiv. Škola je obavezna od pete godine. To znači da do pete godine dete može duže izostati iz škole bez nekog posebnog razloga i opravdanja i bez sankcionisanja roditelja. Deca pod krovom te škole ostaju do završetka VIII grupe odnosno 12/13. godine. Škole su male i obično nemaju više od 300 učenika, uglavnom po jedno odeljenje svakog razreda – uzrasta. Nastava traje od 8:30-15:00, a sredom i petkom do 12:00. Od 7. godine nastava se odvija samo sredom do 12:00. U toj školi nastavu ne drže nastavnici, već učitelji, obično dva učitelja koji različitim danima drže nastavu čak i iz istih predmeta, a tako je i u predskolškom uzrastu, dok deca, osim u slučaju ponavljanja razreda (uzroci ponavljanja su različiti) do kraja osnovne škole uglavnom ostaju u istom sastavu.  Neko moje iskustvo me je dovelo do sledećih zaključaka, da je to i pozitivno i dobro iz više razloga:
* Ne stvara se previše prisan odnos izmedju učitelja i deteta.
* Smanjuje se mogućnost da neki učitelj ima privilegovanu decu.
* Pruža se mogućnost da svi imaju “omiljenu” učiteljicu.
* Povećava se mogucnost bolje prezentacije usled zdrave konkurencije – nemaju svi učitelji iste zahteve, iste sisteme i mogućnosti davanja znanja.
* Kombinacije učitelja u generaciji se menjaju, pa se na taj način izbegava mogućnost  da učitelji stvore previše uigranu tandem-vezu koja bi mogla loše da se odrazi u odnosu prema nekom detetu.

Čas fizičkog vaspitanja

Bez obzira na vrstu škole i obrazovanja, a uglavnom su zastupljene Montesori, Dalton i Jenaplan škole, u osnovi svakog obrazovanja je adaptivno učenje koje koristi filozofiju višestruke inteligencije po Gardneru. Adaptivno učenje podrazumeva usvajanje znanja korišćenjem različitih modela i tehnika, materija se deli deci u celine-oblasti-sekvence koje se kasnije sa smislom povezuju, a deca ih obrađuju po grupama, selektovani po istom afinitetu usvajanja znanja i interesovanjima.
Generalno se pruža šansa da u raznim slojevima populacije bude više zadovoljnih roditelja, a naravno i dece, i kreira sistem koji se ipak može nazvati “po meri za svakoga”.

Grupni rad

Individualno, neosporno je da svaki roditelj može imati primedbe, kako subjektivne, tako i objektivne. Ali ne treba ni zaboraviti da ono što je mana u trenutku, može biti prednost na duge staze.
Iako škola i obrazovanje rano počinju, deca zbog sistema rada i odsustva presije i moranja, uz lagani tempo zaista usvajaju sa lakoćom materiju i osvajaju znanje, i što je najbitnije – sa zadovoljstvom i uživanjem odlaze u osnovnu školu, što se svakako menja prelaskom u srednju školu i dolaskom puberteta.
Sistem je tako koncipiran da se ocenjuje sve i to vrlo nijansirano i precizno, ali decu to ne opterećuje, jer opšti utisak je da ocene nisu bitne, već samo napredak vašeg deteta i njegov trud, mada je sa druge strane primetno da se ocene dobijaju isključivo za sposobnosti. Ipak, najbitnije je da vam učitelj kaze da dete napreduje, da se trudi i da pruža svoj maksimum.
U takvom sistemu koji roditeljima ne pruža mogućnost prevelikog upliva u rad deteta i roditelji su smireniji usled odsustva stresa.
U uzrastu od 4-6. godine deca se ocenjuju iz sledećih “predmeta”:

• Maternji jezik / umni razvoj:

Mogu jasno nekome da objasnim šta mislim
Mogu/znam da sastavljam rečenice
Učestvujem u grupnom razgovoru u krugu
Mogu/znamda rimujem reči
Osnove čitanja/prepoznavanje slova
Pasivni vokabular
Aktivni vokabular

• Dečja matematika:

Poznavanje brojeva
Poznavanje formi
Znam da brojim
Razumevanje brojeva – račun

• Socijalno-emocionalni razvoj:

Igram se zajedno sa drugom decom
Mogu/želim podeliti materijale/igračke sa drugom decom – nisam sebičan
Želim drugima pomoći
Znam da se brinem o sebi
Pridržavam se školskih pravila (poštujem red i disciplinu)
Mogu/umem/znam druge da saslušam

• Igra, rad, ponašanje:

Mogu/umem da se igram/zabavim
Mogu samostalno da radim
Pridržavam se zadate teme/zadatka
Mogu/umem/znam da radim sa razvojnim materijalima
Moj radni tempo

• Fizički razvoj i motorika:

– Gruba motorika:
Usuđujem se da radim zadate vežbe na gimnastici
Dobro sam pokretljiv
-Mala-fina motorika:
Bojim unutar linije
Znam da sečem
Znam da savijam papir
Držanje olovke

•  Ekspresija

Učestvujem na času muzike
Črtam, seckam, lepim
Kreativan sam

Štampana slova deca savladaju spontano, usput i “neobavezno“ u predškolskom (tzv. prepoznavanje slova) tako da se u prvom razredu, sa 6 godina startuje sa pisanim slovima. U predškolskom uzrastu velika pažnja se poklanja usmenom razumevanju pročitanih tekstova koje čita učitelj/učiteljica i postavlja pitanja, što predstavlja pripremu za najvažniji i najviše “vrednovan“ predmet u toku osnovne škole – čitanje sa razumevanjem. Kasnije u toku školovanja se čitanje sa razumevanjem obrađuje samo i isključivo na nepoznatim tekstovima.

Kutak za igranje za uzrast 4-6 godina

U I i II razredu nema ni tekstualnih zadataka iz matematike, a ni pisanja sastava. Smatra se da je to neprimereno uzrastu, nema pomoći roditelja s obzirom da se sve radi u školi i  nema domaćih zadatak do VI grupe (10 godina). Program dozvoljava deci teme koje stimulišu maštu i fantaziju tako da pišu priče/bajke uz koje je obavezna i ilustracija crtežom.
U školi postoji individualni rad, ali je mnogo više zastupljen grupni rad.  Glavni moto/mantra koju učitelj ponavlja je “zajedno delimo – zajedno se igramo” ili kako je to moja razredna sedamdesetih govorila “svi za jednog, jedan za sve”. Dok deca vežbaju, sede po četvoro u grupi i imaju mogućnost kako da pitaju druga ili drugaricu, tako i učitelja, s tim što se pitanje postavlja pomoću kocke na kojoj stoji “?“ (pitanje za učitelja), “zelena tačka” (mene može neko da pita) i “crvena tačka” (trenutno sam zauzet). Učitelj šeta i usput pojedinačno odgovara svakom detetu na pitanje. Na taj način deca se stimulišu da pitaju, a i uče da budu strpljiva i da čekaju svoj red za odgovor. Tu se pravi razlika između mame koja uglavnom odmah reaguje na dečje pitanje i učiteljice, koja je “mama“ za 25-oro dece. Učitelj ima veći sto sa 4 dodatne stolice – tzv. sto za instrukcije. Kad primeti da neko nije shvatio, dobija dodatnu pažnju i individualno objašnjenje i kontrolu, dok ostali rade ono što im je zadato. Knjige su besplatne i koriste se isključivo u školi i to jedan komplet knjiga koristi grupa od četvoro dece.
U isto vreme ne moraju da rade svi iste zadatke. Ono što je bitno, je da deca nisu duže od 25 minuta posvećena jednoj temi/predmetu/materiji/igri i nema striktnog trajanja časa od 45 minita.
Inače, u predškolskom uzrastu u učionici postoji kutak za igranje, edukativne igračke i materijale, ali sve se radi po nedeljnom planu i programu koji je za svako dete unapred pripremljen i određenim magnetnim simbolima pored imena deteta naznačen. Deca koja predviđen dnevni program ispune imaju mogućnost slobodnog izbora, od zabavnih do edukativnih materijala. Kasnije, sa 10 godin,a sve je manje izbora u ponudi, pa na kraju ostaju samo stripovi i knjige iz biblioteke koju poseduje svaka učionica. Deci je petkom dozvoljeno da donesu igračku, ali je preporuka da to bude neka društvena igra ili igračka sa kojima se grupno mogu zabaviti.

Nedeljni plan rada

Rekreativne ekskurzije od 7 dana ne postoje (smatralo bi se i veoma zahtevnim za učitelje, a i popriličnim izdatkom za roditelje, jer mnogi imaju 3-4 dece), ali postoje rekreativno-edukativni izleti biciklom ili na lokacije dalje od 10km uz pomoć taksi-roditelja-dobrovoljaca.
Inkluzija i savremene dijagnoze su uvek posebna i svuda aktuelna tema. Probleme sa vokabularom i razumevanjem pročitanog, rešava školski logoped dodatnom nastavom u malim grupama. Deca uglavnom povremeno izostaju sa časova veronauke, koje drži učitelj i odlaze kod školskog logopeda. Veronauka je predmet za opuštanje koji podrazumave čitanje dečje biblije, umesto bajki, a vremenom prerasta u filozofiju.
Posebni slučajevi dece koja ne mogu da se uklope u postojeći sistem (uglavnom  deca sa ADHD, Aspergovim sindrom i autizmom) završavaju po preporuci u specijalnim školama u kojima se odvija nastava po istom programu u malim grupama sličnih. Neka deca kasnije u zavisnosti od intelektualnih sposobnosti i stručne procene o mogućnosti uklapanja i socijalizacije u novu sredinu, završavaju uspešno u redovnim srednjim školama na odgovarajućem nivou u skladu sa sposobnostima i mogućnostima.

I još jedna posebnost sistema, jedno zašto koje me najduže mučilo i proganjalo:

Zašto učitelji ne praktikuju da nekog posebno pohvale pred celim razredom, kao primer uz reči “da se svi ugledate na njega”?
To ne postoji. Učitelj se lično obraća detetu standardnim frazama “dobro si to uradio”, “super za tebe”, “mnogo bolje nego prošli put” ali da si izuzetan i poseban i da se izdvajaš od drugih, to nikako. 

Zašto?

Učenje u školskom dvorištu

Jednostavno – stvara nesigurnost kod druge dece, kao i spontanu zavist i nezdrav rivalitet.
Neke od slobodnih spontanih aktivnosti kao predah u radu su grupno pravljenje kolača, nastava u školskom dvorištu, sedenje i čitanje na fensteru, pravljenje čestitki i poklona roditeljima za rođendan ili jedni drugima za Svetog Nikolu. Ali to nikako nisu neke aktivnosti koje imaju svoj sedmični ritam, već predah varijacije koje deci pomažu da lakše podnesu porast obaveza i odgovornosti.
Iako spominjem uzrast od 10 godina, mislim na predškolsko, jer škola u uzrastu od  četvrte do desete godine upravo tako deluje.
Često sam se kao roditelj u tim vremenima pitala kako će deca sa tako laganim i opuštenim tempom stići do željenih visina i ozbiljnih zahteva. Kasnije sam shvatila da su zahtevi u srednjoj školi na mnogo višem nivou nego u Srbiji i da je moguće sa tim “malo” stići daleko i postići mnogo.
Ne postoji bolji školski sitem. Postoji samo jednostavniji, autonomniji, spontaniji i realniji, a uz sve to i pravedniji sistem, po meri za svakoga (ili možda većinu) sa svim svojim manama. A mane ne treba da zabrinjavaju, jer “Every disadvantage has its advantage.”
A suština takvog sistema počiva na Balesovoj metodi, odnosno piramidi učenja (Balesovoj piramidi) i kombinaciji aktivnog i pasivnog učenja na delu.
U osnovi Balesove metode, a posebno kod dece, dominantna je interakcija u grupi u kojoj se vrši klasifikacija delova i sekvenci, sumiranje i analiziranje, kao i podela posla u grupi. Posebna pažnja poklanja se odnosu pojedinca prema drugima u grupi, definisanju problema, postavljanju pitanja i davanju odgovora, pozitivnim i negativnim reakcijama, ali i  negovanju uzajamnog poštovanja i uvažavanja.

Dan kad i bake i deke dolaze u školu da se igraju sa decom

Smatra se da insistiranje na timskom radu u obrazovanju znači širom otvaranje vrata razvoju svesti o zajedničkom nacionalnom interesu kasnije. A razvijanje individualnosti dovodi do mentaliteta razjedinjenosti i nesloge na nivou naroda.

I to je taj smisao igre. A ako hoćeš da igra što duže traje i da bude što duže zabavna, onda se pridržavaj Cruyffovog pravila:

“Don’t run so much. You have to be in the right place at the right moment, not too early, not too late.“

Jer naša deca su kao kolači. Za dobar i ukusan kolač nisu dovoljni sastojci, presudna je količina i redosled sastojaka. Dekoracije i fondan neće kolaču dati bolji ukus.

Objavljeno na "Detinjarijama"

https://www.detinjarije.com/holandsko-osnovno-obrazovanje-vise-od-igre-i-deo/4/